Više ne piše

Više ne piše, barem mi je tako rekao.
Kaže, poezija je u njemu davno umrla.
Kažem ti, poezija u njemu nije ni živjela.
Ona jedna knjiga, to je bila slučajnost.
Nesretan spoj trenutka i uzaludnog truda.
To može svatko!
Objavljuje neke sličice po blogovima
i još ih naziva predpoezijom.
Nada se, kaže, da će ih jednoga dana
kanalizirati u poeziju.
Kao da to ide tako lako,
možeš si misliti.
A fotografije?
Fotografije mutne, neizoštrene,
fotografirane valjda mobitelom,
nikakve, sve same početničke greške.
Objektivom u sunce, sve neki odrazi, sjene,
mačke po krovovima, gole lutke u izlozima.
Ajd, da su gole ženske, a ovako, ništa od toga.
Nikada od toga poezije!